Svet kompjutera
2 posters
:: Caffe :: Zabava :: Sve i svasta
Strana 1 od 1
Svet kompjutera
liknadlikovima Čet 11 Nov 2010, 15:28
Kompjuterski časopis "Svet kompjutera" bavi se temama koje obuhvataju kućne i PC računare i njihovu upotrebu za posao i zabavu. Trudimo se da našu publiku informišemo o događajima na svetskoj i jugoslovenskoj računarskoj sceni i da predstavimo proizvode za koje smatramo da mogu biti zanimljivi našim čitaocima. Smatramo da je naš osnovni zadatak da upućujemo korisnike računara kako da svoj hardver i softver upotrebe i iskoriste na pravi način.
“Svet kompjutera” je jedno od izdanja "Politika a.d.", najveće novinske kuće na Balkanu. Izlazi jednom mesečno i prodaje se na svim kioscima u Srbiji i Crnoj Gori. U slobodnoj prodaji može se naći i u Republici Srpskoj, Makedoniji, Sloveniji, Hrvatskoj i mnogim drugim evropskim zemljama. Naravno, putem pretplate može se dobiti bilo gde u svetu.
Časopis se štampa na kvalitetnoj ofset rotaciji, u obimu od najmanje 148 stranica. Komercijalni oglasi zahvataju 40 do 45 odsto sadržaja časopisa.
Prosečan tiraž “Sveta kompjutera” (na primer u periodu od maja do septembra 2006. godine) je 44.000 primeraka.
Prvi broj “Sveta kompjutera” izašao je oktobra 1984. godine. Časopis se oduvek bavio malim računarima, od tadašnjih ZX Spectruma i Commodorea 64, do današnjih PC-a.
Kroz “Svet kompjutera” je prošla većina ljudi koji nešto znače u kompjuterskom svetu Jugoslavije, Srbije i Beograda. Prvi urednik časopisa bio je Milan Mišić, kasnije dopisnik dnevnog lista "Politika" iz Indije i Japana, urednik u spoljnopolitičkoj rubrici tog lista, a sada glavni i odgovorni urednik lista "Politika". Pre nego što su prešli na neke druge poslove, razvoju "Sveta kompjutera" doprineli su i: Stanko Popović (radi samostalno u kompjuterskom biznisu), Stanko Stojiljković (radi u naučnoj rubrici lista "Politika"), Sergej Marčenko (urednik marketinga u političkom nedeljniku "NIN"), Andrija Kolundžić (radi samostalno u kompjuterskom biznisu), Aleksandar Radovanović (radi na univerzitetu u Pretoriji, Južnoafrička republika), Voja Antonić, Dragoslav Jovanović (radi na Univerzitetu u Beogradu), Jovan Puzović (radi na Univerzitetu u Beogradu), Nenad Balint (radi u V. Britaniji), Aleksandar Petrović (vodi softversku kuću u Kanadi), Dalibor Lanik (radi kao programer u Češkoj) i mnogi, mnogi drugi.
Štednja umesto ubrzanja
Mesecima traje iščekivanje nove serije Radeona i neizvesnost šta će on doneti. AMD je, kao nikad do sada, uspeo da sačuva informacije o novoj seriji grafičkih procesora koja je razvijana pod imenom Northern Islands. Sećamo se da je samo Radeon HD 2900 XT pratila ovolika misterioznost, mada ta sličnost baš i ne obećava. Ipak, s obzirom na dobru situaciju u kojoj se AMD i ATI nalaze, ni na trenutak nismo posumnjali da će Radeoni HD 6000 nastaviti dobar trend koji su postavile prethodne tri generacije.
Fallout: New Vegas
Možemo da odahnemo: Obsidian nije zeznuo stvar. Fallout: New Vegas je, pored tehničkih problema koji su trejdmark svakog Fallout naslova, ispao ozbiljna, bogata i kompleksna igra, naslov koji nipošto ne može biti okarakterisan kao „gigantska ekspanzija za Fallout 3”. Pored gargantuanske količine novog sadržaja, promene mehaničkih pravila oružanih borbi, novog sistema frakcijskih reputacija i sa njime povezanih questova i račvanja, New Vegas donosi i drastično produbljen crafting, potpuno nov mod za hardcore igrače i još nekoliko svežih ili modifikovanih elemenata, što ga čini izazovnijim i kompletnijim od poštovane trojke. A tu je i uvrnuta priča, koja kao i (skoro) svaki Fallout predstavlja odlično osmišljeni presek lične drame, globalne krize i crnog humora. Šta reći za igru koja počinje tako što vas Čendler Bing (Metju Peri) upuca u glavu i zakopa u plitki grob?
Medal of Honor
Dubinu i viskozitet živog blata u Avganistanu bilo je teško proceniti 2001. godine, kada su na talasu osvetničkog entuzijazma američke oružane snage započele invaziju te najsiromašnije zemlje u centralnoj Aziji. Reboot franšize Medal of Honor pokušava da na patriotsko-senzacionalistički način dočara prvih nekoliko dana te nesrećne operacije. Priprema terena kroz ubacivanje specijalaca, helikopterski desant regularnih trupa, vazdušna podrška apačima i AC-130 ganšipovima i druge aktivnosti koje ćete ovde iskusiti predstavljeni su kroz prizmu realnih operacija iz te faze rata (osvajanje avio-baze Bagram, na primer).
Fizički, fajl ne postoji!
Još od prvih računara, neki od osnovnih problema vezani za njihovo korišćenje bili su smeštanje podataka i njihova efikasna organizacija
Dokumenti, tabele, slike, multimedijalni sadržaji. Sve su ovo primeri podataka koje kućni računari svakodnevno obrađuju kako bi svojim korisnicima pružili privid upotrebne vrednosti i time opravdali silne pare koje ulažemo u njihovu nabavku. Za potrebe smeštanja podataka, naravno, pre svega je neophodno imati pogodnu kutiju. U slučaju računara, ove kutije dolaze u vidu memorijskih uređaja kao što su magnetne trake, razne varijante magnetnih diskova i solid state uređaja. Međutim, upotrebna vrednost ovih uređaja završava se na pružanju prostora za smeštanje podataka, kao i obezbeđivanju njihovog fizičkog integriteta. Ono što je mnogo bitnije u svakodnevnoj upotrebi računara jeste način sistematizacije podataka.
Prodaja počinje
Došao je i taj dan...
Nakon odluke Vlade, dvadesetog oktobra objavljen je tender za privatizaciju Telekoma Srbija u „Fajnenšel tajmsu” i na oglasnim stranama „Politike”. Skeptici su odmah rekli da je to umrlica za Telekom, medije je najviše interesovalo to kako će se iskoristiti novac od prodaje, razni ekonomski stručnjaci utrkivali su se u izjavama da je taj novac već potrošen, a drugi stručnjaci su po ko zna koji put naglašavali da prodaja nije dobra za Srbiju...
Tender (www.mfin.gov.rs/UserFiles/File/vesti/Telekom%20oglas%20srb.pdf) kaže da se prodaje 51 odsto akcija Telekoma i da mogu konkurisati firme koje se pet godina bave telekomunikacijama, imaju 20 miliona pretplatnika sa minimalnom tržišnom kapitalizacijom od tri milijarde evra, konsolidovanim godišnjim prihodom od četiri i sredstva od najmanje pet milijardi evra. Krajnji rok za podnošenje prijave je 26. novembar, a samu prijavu će proveriti privatizacioni savetnik. Ukoliko uslovi budu zadovoljeni, ponuđač će sa Vladom potpisati ugovor o čuvanju tajni, uplatiće 10 hiljada evra i već od prvog novembra dobiće pristup tenderskoj dokumentaciji i virtuelnim bazama sa dokumentacijom.
Sve ostale rokove definisaće tenderska dokumentacija. Vlada zadržava pravo da promeni uslove tendera ili da ga otkaže u bilo kom trenutku.
Edit u toku dana
“Svet kompjutera” je jedno od izdanja "Politika a.d.", najveće novinske kuće na Balkanu. Izlazi jednom mesečno i prodaje se na svim kioscima u Srbiji i Crnoj Gori. U slobodnoj prodaji može se naći i u Republici Srpskoj, Makedoniji, Sloveniji, Hrvatskoj i mnogim drugim evropskim zemljama. Naravno, putem pretplate može se dobiti bilo gde u svetu.
Časopis se štampa na kvalitetnoj ofset rotaciji, u obimu od najmanje 148 stranica. Komercijalni oglasi zahvataju 40 do 45 odsto sadržaja časopisa.
Prosečan tiraž “Sveta kompjutera” (na primer u periodu od maja do septembra 2006. godine) je 44.000 primeraka.
Prvi broj “Sveta kompjutera” izašao je oktobra 1984. godine. Časopis se oduvek bavio malim računarima, od tadašnjih ZX Spectruma i Commodorea 64, do današnjih PC-a.
Kroz “Svet kompjutera” je prošla većina ljudi koji nešto znače u kompjuterskom svetu Jugoslavije, Srbije i Beograda. Prvi urednik časopisa bio je Milan Mišić, kasnije dopisnik dnevnog lista "Politika" iz Indije i Japana, urednik u spoljnopolitičkoj rubrici tog lista, a sada glavni i odgovorni urednik lista "Politika". Pre nego što su prešli na neke druge poslove, razvoju "Sveta kompjutera" doprineli su i: Stanko Popović (radi samostalno u kompjuterskom biznisu), Stanko Stojiljković (radi u naučnoj rubrici lista "Politika"), Sergej Marčenko (urednik marketinga u političkom nedeljniku "NIN"), Andrija Kolundžić (radi samostalno u kompjuterskom biznisu), Aleksandar Radovanović (radi na univerzitetu u Pretoriji, Južnoafrička republika), Voja Antonić, Dragoslav Jovanović (radi na Univerzitetu u Beogradu), Jovan Puzović (radi na Univerzitetu u Beogradu), Nenad Balint (radi u V. Britaniji), Aleksandar Petrović (vodi softversku kuću u Kanadi), Dalibor Lanik (radi kao programer u Češkoj) i mnogi, mnogi drugi.
Štednja umesto ubrzanja
Mesecima traje iščekivanje nove serije Radeona i neizvesnost šta će on doneti. AMD je, kao nikad do sada, uspeo da sačuva informacije o novoj seriji grafičkih procesora koja je razvijana pod imenom Northern Islands. Sećamo se da je samo Radeon HD 2900 XT pratila ovolika misterioznost, mada ta sličnost baš i ne obećava. Ipak, s obzirom na dobru situaciju u kojoj se AMD i ATI nalaze, ni na trenutak nismo posumnjali da će Radeoni HD 6000 nastaviti dobar trend koji su postavile prethodne tri generacije.
Fallout: New Vegas
Možemo da odahnemo: Obsidian nije zeznuo stvar. Fallout: New Vegas je, pored tehničkih problema koji su trejdmark svakog Fallout naslova, ispao ozbiljna, bogata i kompleksna igra, naslov koji nipošto ne može biti okarakterisan kao „gigantska ekspanzija za Fallout 3”. Pored gargantuanske količine novog sadržaja, promene mehaničkih pravila oružanih borbi, novog sistema frakcijskih reputacija i sa njime povezanih questova i račvanja, New Vegas donosi i drastično produbljen crafting, potpuno nov mod za hardcore igrače i još nekoliko svežih ili modifikovanih elemenata, što ga čini izazovnijim i kompletnijim od poštovane trojke. A tu je i uvrnuta priča, koja kao i (skoro) svaki Fallout predstavlja odlično osmišljeni presek lične drame, globalne krize i crnog humora. Šta reći za igru koja počinje tako što vas Čendler Bing (Metju Peri) upuca u glavu i zakopa u plitki grob?
Medal of Honor
Dubinu i viskozitet živog blata u Avganistanu bilo je teško proceniti 2001. godine, kada su na talasu osvetničkog entuzijazma američke oružane snage započele invaziju te najsiromašnije zemlje u centralnoj Aziji. Reboot franšize Medal of Honor pokušava da na patriotsko-senzacionalistički način dočara prvih nekoliko dana te nesrećne operacije. Priprema terena kroz ubacivanje specijalaca, helikopterski desant regularnih trupa, vazdušna podrška apačima i AC-130 ganšipovima i druge aktivnosti koje ćete ovde iskusiti predstavljeni su kroz prizmu realnih operacija iz te faze rata (osvajanje avio-baze Bagram, na primer).
Fizički, fajl ne postoji!
Još od prvih računara, neki od osnovnih problema vezani za njihovo korišćenje bili su smeštanje podataka i njihova efikasna organizacija
Dokumenti, tabele, slike, multimedijalni sadržaji. Sve su ovo primeri podataka koje kućni računari svakodnevno obrađuju kako bi svojim korisnicima pružili privid upotrebne vrednosti i time opravdali silne pare koje ulažemo u njihovu nabavku. Za potrebe smeštanja podataka, naravno, pre svega je neophodno imati pogodnu kutiju. U slučaju računara, ove kutije dolaze u vidu memorijskih uređaja kao što su magnetne trake, razne varijante magnetnih diskova i solid state uređaja. Međutim, upotrebna vrednost ovih uređaja završava se na pružanju prostora za smeštanje podataka, kao i obezbeđivanju njihovog fizičkog integriteta. Ono što je mnogo bitnije u svakodnevnoj upotrebi računara jeste način sistematizacije podataka.
Prodaja počinje
Došao je i taj dan...
Nakon odluke Vlade, dvadesetog oktobra objavljen je tender za privatizaciju Telekoma Srbija u „Fajnenšel tajmsu” i na oglasnim stranama „Politike”. Skeptici su odmah rekli da je to umrlica za Telekom, medije je najviše interesovalo to kako će se iskoristiti novac od prodaje, razni ekonomski stručnjaci utrkivali su se u izjavama da je taj novac već potrošen, a drugi stručnjaci su po ko zna koji put naglašavali da prodaja nije dobra za Srbiju...
Tender (www.mfin.gov.rs/UserFiles/File/vesti/Telekom%20oglas%20srb.pdf) kaže da se prodaje 51 odsto akcija Telekoma i da mogu konkurisati firme koje se pet godina bave telekomunikacijama, imaju 20 miliona pretplatnika sa minimalnom tržišnom kapitalizacijom od tri milijarde evra, konsolidovanim godišnjim prihodom od četiri i sredstva od najmanje pet milijardi evra. Krajnji rok za podnošenje prijave je 26. novembar, a samu prijavu će proveriti privatizacioni savetnik. Ukoliko uslovi budu zadovoljeni, ponuđač će sa Vladom potpisati ugovor o čuvanju tajni, uplatiće 10 hiljada evra i već od prvog novembra dobiće pristup tenderskoj dokumentaciji i virtuelnim bazama sa dokumentacijom.
Sve ostale rokove definisaće tenderska dokumentacija. Vlada zadržava pravo da promeni uslove tendera ili da ga otkaže u bilo kom trenutku.
Edit u toku dana
Poslednji izmenio liknadlikovima dana Čet 11 Nov 2010, 21:49, izmenjeno ukupno 1 puta
liknadlikovima- Broj poruka : 9
Points : 18
Reputation : 3
Datum upisa : 11.11.2010
Debelji- Broj poruka : 98
Points : 199
Reputation : 16
Datum upisa : 11.11.2010
liknadlikovima- Broj poruka : 9
Points : 18
Reputation : 3
Datum upisa : 11.11.2010
Debelji- Broj poruka : 98
Points : 199
Reputation : 16
Datum upisa : 11.11.2010
:: Caffe :: Zabava :: Sve i svasta
Strana 1 od 1
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu|
|
|